Voće je zdravo, to svi znamo. Ali šta kada se voće pretvori u kašicu koja može da stoji na polici dve godine? Koliko voća uopšte ostane kada se obradi, pasterizuje, zagreje, procedi, zasladi i upakuje?
U svakodnevnoj trci, roditeljima je voćna kašica često spas. Praktična, voćna, deca je obožavaju. Ali istina je da kada pogledamo etiketu, sadržaj i način obrade – pasterizovana voćna kašica više liči na voćni proizvod nego na voće.
Šta se dešava sa voćem tokom pasterizacije?
Pasterizacija znači zagrevanje voća na visokoj temperaturi kako bi se uništili mikroorganizmi i produžio rok trajanja.
Ali istovremeno, tim procesom:
- nestaje većina vitamina osetljivih na toplotu, poput C vitamina, ključnog za imunitet
- menja se struktura vlakana što smanjuje osećaj sitosti i usporava varenje
- gubi se prirodan ukus koji se zato dodatno pojačava aromama i najčešće zaslađivačima
Rezultat? Proizvod koji ima teksturu i miris voća, ali vrlo malo hranljivih vrednosti koje voće čine onim što jeste.
Liofilizovano voće: voće koje nije izgubilo sebe
Dolazimo do pojma koji se sve češće pojavljuje – liofilizacija.
Liofilizacija je proces sušenja voća na ultra niskim temperaturama pod vakuumom, pri čemu se uklanja samo voda, a sve hranljive vrednosti ostaju.
Za razliku od pasterizacije:
- zadržava se čak 90% nutrijenata iz svežeg voća
- nema dodatih šećera ni aditiva
- ukus i miris ostaju prirodni jer nisu veštački pojačani
- tekstura postaje zanimljiva, blago hrskava, idealna za užinu ili dodatak kaši
Dete ne uči samo ukus, već i naviku
Ako od malena jede „voće“ iz kesice koje je zapravo toplotno obrađen pire sa dodatkom koncentrovanog soka, prirodno voće mu može delovati bezukusno.
Ali ako od početka upozna pravi ukus jabuke, borovnice ili maline, bilo sveže, bilo liofilizovane, ono stvara zdrav odnos prema prirodi, ukusu i ishrani.
Liofilizovano = nova generacija užine
Lako je poneti, nema potrebe za frižiderom, nema kapanja, mrlja ni kašičice, a dete unosi ono što mu stvarno treba: vitamine, minerale, vlakna i prirodan ukus.
Ne zovimo sve „voćem“ samo zato što je nekad bilo voće. Jer nije poenta da dete pojede nešto „slatko i voćno“, već da zna kako voće zaista izgleda, miriše i hrani.
