Zvuči kao greška, izgleda čudno, a zapravo je znak da je sve kako treba. Kristalizovani med često zbunjuje, ali nije pokvaren, i nije sumnjiv. Naprotiv, kristalizacija je prirodan proces koji nam otkriva mnogo o kvalitetu meda.
Evo 5 ključnih stvari o kristalizaciji meda koje morate znati.
1. Kristalizacija je znak da je med PRAVI
Kristalizacija je prirodan proces koji se dešava kada glukoza u medu počne da se odvaja i formira kristale. Budući da med sadrži više šećera nego vode, on je idealno prezasićen rastvor, što ga prirodno vodi ka kristalizaciji. Znači, ako se vaš med vremenom pretvori u gustu, zrnastu masu, odlično! Imate pravi, sirov med.
2. Brzina kristalizacije zavisi od vrste meda
Nisu svi medovi isti, pa tako ni svi ne kristalizuju istom brzinom. Kada ima više glukoze nego fruktoze, med će pre krenuti da se kristališe. Što je više glukoze u medu, on se brže kristališe. Prisustva čestica polena takođe pomažu formiranje kristala.
Bagremov med se kristališe veoma sporo. Često ostaje tečan i po godinu dana, pa i duže, a razlog za to leži u njegovom visokom sadržaju fruktoze u odnosu na glukozu, ali i u manjem sadržaju polena. Zbog svega ovoga on se kristališe znatno sporije od, recimo, suncokretovog ili livadskog meda.
3. Kristalizovani med je efikasniji
Kristalizovani med je bolji upravo zato što se sporije topi u ustima, jer med ne treba samo brzinski progutati. Njegova vrednost se još više pojačava ako ga konzumiramo pažljivo. Preporučuje se da se med što duže zadrži u ustima i rastapa na jeziku, jer se tako njegovi enzimi i minerali razgrađuju već u ustima, zahvaljujući jezičnim žlezdama. Na taj način, putem pljuvačke, med brzo i nepromenjeno ulazi u krvotok i raznosi se po telu. Nakon što pojedete med, sačekajte nekoliko minuta pre nego što popijete vodu ili neki drugi napitak jer se tako telu daje vremena da maksimalno iskoristi sve što ste mu dali.
4. Kako kristalizovani med ponovo učiniti tečnim
Ako više volite tečni med, postoji jednostavan trik. Teglu stavite u toplu vodu i lagano zagrevajte dok se kristali ne istope. Ni slučajno u vrelu vodu, u mikrotalasnu pećnicu, ili na prevelike temperature, jer baš na ovaj način možete uništiti korisne enzime u medu. Važno je da tokom celog procesa grejanja meda kontrolišete temperaturu vode u posudi u koju ste stavili teglu tako da ne pređe 40 stepeni. Dugotrajno izlaganje temperaturi iznad 40 oštetiće osobine meda.
5. Kako sačuvati med da duže ostane tečan?
Kristalizacija se ne može sprečiti, ali se može usporiti.
- Čuvajte med na sobnoj temperaturi (ne u frižideru!)
- Držite ga zatvorenog, dalje od vlage i svetlosti
- Koristite čistu kašiku da ne unosite nečistoće
Kristalizacija meda je najbrža na temperaturi čuvanja meda od 10 do 15 stepeni. Na temperaturi ispod 10 stepeni kristalizacija je usporena. Niska temperatura povećava viskoznost meda (med je gušći kada se ohladi), a to usporava stvaranje i širenje kristala. Med se najbolje odupire kristalizaciji na temperaturama višim od 25 stepeni.
